Повијест

Ова насеобина - Балоја (Baloe, Baloie) је била значајна путна станица на магистралној цести Салона-Сервитиум која је повезивала Јадранско приморје са Панонијом и један од два најважнија града које су Римљани имали у Бањалучкој регији. Уз ову цесту сачувао се и један од најстаријих римских натписа у Босни уклесан у кањону Вагањца, неких 20 км јужно од Шипова на подручју села Вагња.
Из натписа - међаша сазнајемо да је центурион Манлије Целије од VII легије по наређењу Луција Арнуција Скрибонијана, царског намјесника провинције Далмације одређен да подијели земљу и постави међаше између Сапуата и Емантина.

Натпис је постављен између 37 и 41 г. н. е у вријеме цара Калигуле.

Кроз овај регион је пролазила и магистрална цеста Салвиае - Сарнадае - Леусаба - Сервитиум, док је један рударски пут Јањско-пливски рударски регион повезивао са санским регионом. Остаци топионице са Градине у Мајдану показују да је експолоатација жељезом, оловом и бакром богатог региона Јања и Пливе овдје почела знатно прије римске окупације. С Римљанима је потрага за рудама само интезивирана. На подручју Шипова и данас се могу наћи остаци топионица из римског доба, као и трагови ткз. Пута соли, који је повезивао средишњу Панонију са Салоном. Захваљујући квалитетној вишеслојној изради ти путеви су се задржали у употреби дубоко у средњи вијек.

Према раду "Експлоатација жељеза у Босни у римско доба", аутора Анте Шкегре:

Најзначајнији римски рудници жељеза налазили су се на подручју Мајдана и Сињакова у долини Јошанице у пливском региону, а главни металуршки погони у Мајдану, гдје се, уз сирово жељезо, проналази антички и рударски алат и др. Римска се троска, измјешана са керамиком и циглом, у Сињакову распростире на преко два хектара. Римљани су жељезо експлоатирали и на подручју Мркоњић Града, што потврђује троска која се проналази по Мркоњић Граду, Бјелајцу и др. Једно веће римско тросковиште налази се и у Бешњеву, а једно мање у Трнову. У региону Јања главни металуршки погон функционирао је у римском насељу које се налазило на Громилама у Шипову. Како се и овдје проналази римски новац из времена цара Веспазијана, за закључити је да је експлоатација руда овдје отпочела тијеком посљедњих деценија 1. ст. по Кр. у исто вријеме када и на подручју Домавије у источној Босни.
Било је то највјеројатније вријеме грађанског рата (68./69.) након убојства цара Нерона (54.-68.), односно у вријеме успињања на пријестоље цара Веспазијана (69.-79.). Први солидније грађени антички објекти овог насеља настали су крајем 1. односно почетком 2. ст.

Ако је судити по брончаном споменику провинцијалног намјесника Гаја Минуција Фундана (Гаиус Минуциус Фунданус) из римског насеља са Громила у Шипову, онда би се могло закључити да је рударство на овом подручју интензивирано у вријеме цара Трајана. У свезу с римским насељем са Громила у Шипову доводи се и један подузетник из дацијског рударског средишта Ампелума.
Сирово жељезо је, осим у римском насељу на Громилама у Шипову, такођер произвођено и у Дуљцима, Чифлуку, Бахићима и др. Вјеројатно су рудним богатством привучени у овај регион доспјели и Италик Грацилис те Грк Телесфор (Telesphorus). Један металуршки погон (officina ferraria) се налазио и на Громилама у Металци (Црвено Поље) код Јајца, за које је рудача допремана из рудника око Мајдана и Сињакова. Жељезна руда је у антици претапана и у погону на Ковачницама у Климентима код Јајца, гдје се проналази римски грађевни материјал, темељи већих зграда, троска и др.

Балоја је судећи по нумизматичким изворима зенит развоја достигла током 3. и 4. вј. кад је и експлоатација руда у овом региону била најинтензивнија. Сам развитак овог напредног античког града мозе се пратити по бројим археолошким налазима, од којих су најзначајнији они на ткз. Громилама. Слаби остаци грађевине (вјероватно терме) могу се видјети и у градском парку недалеко од споменика народном хероју Симели Шојали.

Неки од најзначајнијих римских споменика су статуа Минерве и Јупитера, фигура Генијуса у дубоком рељефу, камени антефикс с надгробног споменика - "Горгона Медуза", римско-далматски рељеф "Игра Силвана и Нимфи" и дио саркофага с представом борбе. Фигуре Минерве анд Јупитера Гениус Горгона Медуза