Жалосно је што
домаћи фотографи немају више могућности да се додатно
информишу о новим токовима о овој умјетности. Савез фотографа
је два пута годишње организовао семинаре, који су били од
велике помоћи домаћим умјетницима
5.4.2005 - ФОТОГРAФИЈA изазива све веће интересовање у
Републици Српској како младих тако и старијих љубитеља
умјетности. Колико је оних који се баве умјетничком
фотографијом на прави начин, и каква је њена вриједност.Много
је година прошло да би фотографија добила "орден" гране
умјетности и популарност, која јој припада. Фотограф Драган
Проле тврди да су највреднијим проглашаване оне фотографије
које су означиле прекретницу у овој умјетности и доносиле су
нешто ново и оригинално. - Прва ствар која се гледа код
фотографије, по чему се одређује њена вриједност је техника,
кадрирање, композиција и ликовни елементи. То се временом
мијењало. Када би неко искорачио из устаљене шеме, није био
похваљен, али ако би устрајао постајао би познати умјетник -
истиче Проле. Ипак, најскупља фотографија икад продата на
некој аукцији је једна од најстаријих. Ријеч је о фотографији
која је снимљена 1842. године, а дјело је француског умјетника
и историчара Јозефа де Прангија. Он је усликао храм бога Зевса
у Aтини и то само три године послије појаве прве фотографије.
На аукцији у Лондону маја 2003. године она је продата за
готово 800 хиљада евра. - Прве фотографије су рађене на
позитиву, што значи да се нису могле израђивати у више
примјера. То су били уникати. Таква је и фотографија Јозефа
Филиберта Жиларта де Прангија, чија вриједност лежи у њеној
оригиналности - рекао је фотограф Мићо Кашћелан. Он каже да
су прве фотографије документи времена у којем су настале и
говоре о почетку овог умјетничког стваралаштва.
СВЕМИР Велики свемирски телескоп, који је лансиран 25. августа
2003. године Делта ракетом са Флориде шаље фотографије
свемира, које у овом свјетлу до сад нису виђене. Прва
фотографија коју је телескоп послао кошта милијарду и 200
милиона долара. Поставља се питање да ли је таква фотографија
уопште умјетничко дјело, јер је није директно снимио човјек,
рекао је Драган Проле.
- У вријеме Јозефа де Прангија мало је било оних који су се
бавили овом умјетношћу. Обично су рађени портрети познатих и
богатих личности. Тада је фотографија рађена поступком
дагеротипије, када је постојао само позитив, тако да је урађен
само један њен примјер - каже Кашћелан. Он подвлачи да при
вредновању фотографија има доста субјективног, али да одлучују
мотиви и тренутак, који је забиљежен. Најбитније за умјетника
ове врсте је, сматра Проле, да савлада класику технике и да
тек тада може да се упусти у експериментисање. - Главни
проблем са вредновањем фотографије у свијету је тај што је у
потпуности поремећен систем вриједности. Данас постоји велики
број фактора који утичу на цијену фотографије, али то није
показатељ њене вриједности. Неки од тих фактора су: познато
име фотографа, раритет дјела, ријетки тренуци у природи, важни
догађаји, катастрофе и други - прича Проле. Он каже да је
жалосно што домаћи фотографи немају више могућности да се
додатно информишу о новим токовима у овој умјетности. - У
бившој Југославији Савез фотографа је два пута годишње
организовао семинаре, који су били од велике помоћи домаћим
умјетницима. Ту су они могли да размијене искуства и мишљења,
да науче све о својој професији, најпознатијој по дефиницији
"писање и цртање свјетлости" - рекао је Проле. На аукцији у
Лондону 2003. године постављена су још три нова рекорда. Те
фотографије су достигле вриједност од 200 до 60 хиљада евра.
Ријеч је о дјелима Aлвина Лангдона Кобурна, Луиса Руселета и
Бенџамина Брекнела Тарнера, која су настала с краја 19. и
почетком 20. вијека. Мићо Кашћелан и Драган Проле се слажу да
вриједност тих фотографија првенствено лежи у њиховој
јединствености и ријеткости. - У вријеме настанка првих
фотографија било је потребно око пет сати снимања, односно да
буде отворена експозиција. Тада је било теже ускладити
свјетло, пронаћи одговарајући мотив, али и сачувати своје
умјетничко дјело - подвлачи Драган Проле. Многи љубитељи
овог умјетничког правца сматрају да би најскупља и највреднија
фотографија требало да буде најспектакуларнија, најљепша,
најемоционалнија и надасве умјетничка фотографија. Нажалост,
данас, многи други фактори, невезани за фотографију, утичу на
цијену овог умјетничког дјела.
