ОТЕЖAН ПОВРAТAК У
ЈЕЗЕРО, ШИПОВО, ДОБРЕТИЋ, КНЕЖЕВО, МРКОЊИЋ ГРAД И
РИБНИК
НИ КУЋЕ, НИ
ПОСЛА
На обнову чека 320 кућа, а дода ли се томе да је тешко доћи до запослења, онда је
јасно зашто се у посљедње вријеме све више младих исељава из
Шипова, рекао је Милорад Ћирко
15.12.2005 ЈЕЗЕРО - У општинама Језеро,
Шипово, Добретић, Кнежево, Мркоњић Град и Рибник отежан је
повратак. Проблем и даље представља увијек велики број
порушених кућа, али и немогућност запослења, због чега
се исељава становништво из ових општина. Ово је закључено
на састанку начелника ових општина у Језеру, који је
организовао Регионални центар Бања Лука Министарства за људска
права и избјеглице БиХ. Начелник општине Шипово Милорад
Ћирко истакао је да на поправку чека 320 кућа, од чега 280
српских и 40 бошњачких. - У току ове године у Шипову нисмо
добили ниједан пакет грађевинског материјала за поправку кућа.
Дода ли се томе да је у нашој општини тешко доћи до запослења,
онда је и јасно зашто се у посљедње вријеме све више младих, и
Срба и Бошњака, исељава из Шипова - рекао је Ћирко. Он је
нагласио да се у шиповачкој општини с малим улагањима у
област пољопривредне, туризма и дрвопривреде могу створити
услови за знатно запошљавање становништва и повратника. -
Међутим, кредити који се нуде су неповољни, јер су високе
камате - истакао је Ћирко. И начелник општине Рибник Неђо
Стојаковић каже да је у овој општини организовано удруживање
пољопривредника у производњи воћа, јагњећег меса и
пољопривредних производа, али је проблем обезбиједити
повољне кредите за производњу. - Проблем је што је у нашој
општини у рату био уништен цјелокупан стамбени фонд. Ове
године добили смо шест пакета у грађевинском материјалу, што
је недовољно када се зна да на поправку чекају још 274 куће -
рекао је Стојаковић.
ПЛAНОВИ Представник
Министарства за људска права и избјеглице БиХ Љиљана Шешум
упознала је начелнике општина да ће се у наредној години у БиХ
изградити 1.100 кућа, за шта је обезбијеђено 12 милиона
евра. Такође, за запошљавање повратника, путем неповратних и
кредитних средстава, обезбијеђен је значајан дио новца.
Проблем је слаба информисаност и заинтересованост повратника
за коришћење тих средстава, а неповољне су и каматне стопе.
Према његовим ријечима, без помоћи надлежног
министарства, општина Рибник није у могућности да
ријеши тај проблем, јер је у буџету за збрињавање повратника
планирано свега десетак хиљада марака - нагласио је
Стојаковић. Замјеник начелника општине Кнежево Ранко
Гламочић тврди да је и ова општина заборављена када је ријеч о
обнови стамбеног фона за повратнике. О одрживости повратка се
не може говорити, јер је добити запослење у Кнежеву права
лутрија. - Мада смо ми мала општина, у Језеру запослење
чека 370 повратника. Нема већих предузећа, ни фабрика, па су
могућности за запослење мале - рекао је начелник Језера
Слободан Лакетић. Он је додао да на обнову чека и 88
порушених кућа, а недавно је усељено 11 породица у обновљење
домове. - Очекујемо помоћ да у наредној години све
породице добију кров - истакао је Лакетић. Најтежа је
ситуација у Добретићу. Наиме, у овој општини прије рата
живјело је пет хиљада, а сада свега 850 становника. - И од
овако малог броја становника сваки дан се неко исели - казао
је помоћник начелника општине Пиле Иџановић и додао да на
поправку чека велики број кућа. Према његовим
ријечима, проблем је што нема ни осмогодишње школе, пута према
Јајцу, а да се и не говори о предузећима гдје би се могло
запослити становништво. - Једноставно, Поугарје умире и,
ако се нешто хитно на нивоу државе не предузме, ово мало
становништва ће се одселити - тврди Иџановић. Проблема са
обновом стамбеног фонда имају и у Мркоњић Граду. У овој
општини чине се значајни напори да се обезбиједи запошљавање
становништва, али проблем представљају неповољни кредити.
