|
Ношње: Јањ
У колу вукови
Прође ноћ, долази ново јутро и млада добија сасвим нови статус који до сада у животу није имала. Међутим, он није бољи од претходног. Нова је, млада је, све мора да послуша, нема приговарања, а он, иако га једва познаје, још мало па оде. Ко ли ће је заштитити?
пише: Слободанка Лалић
На јесен ће у војску. Код куће ће оставити добро имање. Брат је још мален да би се старао о свему, времена су тешка, мајка и отац могу још дуго поживјети, али… Њу зна цијели живот. Као мали чували су стоку заједно, ишли по воду, на мобу. Лијепа је и некако му мила. А вријеме је, у војску ће, а то би могло потрајати. На овим немирним просторима никад се не зна колико те могу задржати и кад ће поново избити рат, устанак, буна. Она је лијепа, док се врати могла би поћи за некога, па шта онда?! Момака је више него дјевојака, па зар би баш он морао ићи по "Ерцеговку"? Одговарају једно другом, добре су прилике. Разговарао је с њом, пошла би, шеснаест јој је година, вријеме јој је. Само како рећи оцу, непријатно је. Надају се они томе, прижељкују принову у кући, разумјеће, али како рећи?
Незгодно је и њој. Примијети ли неко да између њих постоји нешто, могла би пући прича. Ашиковање не траје дуго. Могла би изгубити поштење, па шта онда са својим родитељима, за кога онда поћи? Припремила је већ своје рухо, припремила је и дарове за нову кућу, па зашто онда не би пошла за њега. Добар је, не пије, вриједан је. Могли би поживјети срећно, а и драг јој је. Кад ли ће доћи да је просе?
Није лако живјети у ишчекивању. Сваке вечери, са заласком сунца, на сваки ударац капије трза се - можда су они? Док коначно једне вечери не закуцаше на врата. Његов отац, он и стари Перо, добри су с њим, па нек се ту нађе, требаће сигурно да похвали и њега и њу. Улазе са ракијом, сједају. Знају њени што су дошли, али праве се као невјешти. Све прича се о овом, о оном, о љетини, о војсци, а никако да се начне права тема, док једном не рекоше: "Ето ми дошли да видимо…" И тако ријеч по ријеч, договор за договором, па онда на крају попише ракију у знак пристанка, и даље повратка нема. Обећана. Сада ваља припремити све што до сада није, а будући свекар донијеће јој понешто из града, чешаљ, огледало, мараму. Припремиће и она њима дарова кад поново дођу на даривање и уговарање тачног датума.
Коначно, свану и тај дан. Није јој лако. Припремала се и зна отприлике шта је чека, али губи све оно што јој је познато, одлази у другу кућу. Како ће је примити, како ће јој бити без њега годину дана? Облачи кошуљу. Преко ње дуги зубун. Мало их је тако лијепих као што је њен. Мати јој је помогла. Нема у селу тако добре везиље као што је њена мајка. Опасава прегачу и тканицу, плету јој косу, стављају почелицу прекривену парицама и бошчу. Сва је дивна, лијепа, стамена. Издвојен је Јањ од свих осталих области, мало се путује, мало се креће, али знају Јањанке некако да носе то своје одијело посебно, као ниједне друге жене. Некако су сигурне и величанствене, као да долазе однегдје другдје, као да се спремају за негдје другдје. Од када ли само украшавају свој зубун тим спиралама, када нико други сем њих тај мотив не користи?
Дошли су по њу. Добро је, ипак ће отићи. Односе њене ковчеге пуне чарапа, кошуља, што мушких, што женских, терлука, торби и торбица, зубуна, тканица, ћилима. У други је спремила озимачу - за прихватање врућих посуда, повразачу у којој ће носити храну на њиву, легањ за прање ногу, неколико пешкира, чаршаве.
Гледа у њега. Добро су га сестре и мајка спремиле. Кошуља, по њој ђечерма, бенсилах, у њему кубура, чакшире и опанци. Некако, стидан је сувише. Зна он све како треба да тече, сада ће у цркву, ваља прећи преко воде, полити младу са неколико капи воде из потока да има млијека, ваља је довести у кућу, упознати са свим што треба знати. Забринут је како ће се снаћи, хоће ли је добро прихватити док њега не буде, хоће ли га вјерно чекати. Некако је прошло и вјенчање и честитање пред црквом, некако је прошло и увођење младе у кућу. Јела је меда пред кућом да јој брак буде сладак и пребацила је кашику преко куће. Повезали су јој нове плетенице да би се знало да је сада удана жена, јело се и веселило, а онда је пала ноћ.
Долазе вукови. На спавање је отишао најприје младожења, а нешто касније и млада. Око куће у коло су се ухватили вукови - неколико младића - и почињу углас да завијају и чикају младенце. А они, нити шта да раде, нити шта да не раде. Није згодно, први пут су заједно, а испред пола села завија.
Прође ноћ, долази ново јутро и млада добија сасвим нови статус који до сада у животу није имала. Међутим, он није бољи од претходног. Нова је, млада је, све мора да послуша, нема приговарања, а он, иако га једва познаје, још мало па оде. Ко ли ће је заштитити?
|